Dipitrenova kontraktura je oboljenje vezivnog tkiva dlana koje se razvija postepeno, tokom meseci ili godina. Najčešće dovodi do savijanja jednog ili više prstiju prema dlanu, zbog čega šaka vremenom gubi punu funkcionalnost. U početku stanje obično ne boli, ali kasnije može otežati svakodnevne aktivnosti kao što su rukovanje, rad rukom, držanje predmeta, vožnja ili lična higijena.
Kada savijenost prsta počne da ometa normalnu funkciju šake, potrebno je razmotriti hirurško lečenje. Operacija ima za cilj da oslobodi prst, poboljša njegov položaj i omogući bolju pokretljivost šake.
Šta se dešava u dlanu
Ispod kože dlana nalazi se sloj vezivnog tkiva koji se naziva palmarna fascija. Kod Dipitrenove kontrakture ovo tkivo se zadebljava, skraćuje i formira čvorove ili trake koje postepeno povlače prst prema dlanu.
Najčešće su zahvaćeni domali i mali prst, ali kontraktura može zahvatiti i druge prste ili više prstiju istovremeno. Proces je spor i u početku najčešće bezbolan, zbog čega mnogi pacijenti odlažu pregled sve dok ograničenje pokreta ne postane izraženije.
Više detalja o samom zahvatu možete pročitati na stranici operacija Dipitrenove kontrakture.
Kada je vreme za operaciju
Ne mora se svako zadebljanje na dlanu odmah lečiti operativno. Međutim, kada prst više ne može da se ispruži do kraja, kada se savijenost pogoršava ili kada stanje počne da ometa rad, vožnju, oblačenje, rukovanje alatom ili druge svakodnevne aktivnosti, potrebno je obaviti pregled i razmotriti hirurško lečenje.
Tokom pregleda procenjuje se stepen kontrakture, zahvaćenost tkiva, položaj prsta, brzina napredovanja i opšte stanje šake. Na osnovu toga se bira tehnika koja ima najviše smisla za konkretan slučaj.
Uopšteno, ranije lečenje često znači manji zahvat, lakši oporavak i bolju mogućnost vraćanja funkcije prsta.
Kako izgleda operacija
Operacija Dipitrenove kontrakture najčešće se izvodi u lokalnoj ili regionalnoj anesteziji, u zavisnosti od obima zahvata i procene hirurga. Tokom operacije uklanja se ili oslobađa zadebljano i skraćeno vezivno tkivo koje povlači prst prema dlanu.
Cilj zahvata je da se prst postepeno ispravi i da se šaci vrati što bolja funkcija. Tehnika se prilagođava svakom pacijentu posebno, jer ne postoje dve potpuno iste kontrakture, niti dva ista dlana.
Tokom operacije posebna pažnja posvećuje se očuvanju nerava, krvnih sudova i okolnih struktura, jer su oni važni za osećaj, cirkulaciju i funkcionalni oporavak šake.
Oporavak nakon operacije
Posle operacije šaka može biti otečena, osetljiva i privremeno slabije pokretna, što je očekivano nakon ovog zahvata. Važno je pratiti uputstva o nezi rane, previjanju i postepenom vraćanju pokreta.
Fizikalna terapija i vežbe za šaku često imaju važnu ulogu u oporavku. One pomažu da se poboljša pokretljivost prsta, smanji ukočenost i očuva funkcija šake. Tempo oporavka zavisi od stepena kontrakture, obima operacije i individualnog zarastanja.
Većina pacijenata primećuje poboljšanje u prvim nedeljama, dok se konačan rezultat procenjuje nakon što otok splasne i pokretljivost se postepeno vrati.
Može li se Dipitrenova kontraktura vratiti
Dipitrenova kontraktura se može ponovo javiti, naročito kod pacijenata koji imaju izraženu naslednu predispoziciju ili jače zahvaćeno vezivno tkivo. Operacija uklanja postojeće zadebljano tkivo i poboljšava položaj prsta, ali ne uklanja sklonost organizma ka ponovnom stvaranju kontrakture.
Zbog toga je važno pratiti stanje šake i javiti se lekaru ako se ponovo primete zadebljanja, čvorovi ili postepeno savijanje prsta.
Slična stanja na šaci
Dipitrenova kontraktura nije jedino stanje koje može ograničiti funkciju šake. Ako se pored savijanja prsta javlja i preskakanje, kočenje ili škljocanje pri pokretu, moguće je da se radi o stanju poznatom kao škljocajući prst.
Utrnulost, trnjenje i bol u šaci, posebno noću, češće ukazuju na sindrom karpalnog tunela. Pregledom se može utvrditi tačan uzrok problema i odrediti odgovarajući način lečenja.
Zakažite pregled
Ako se prst savija prema dlanu, ako se stanje pogoršava ili ako ograničenje pokreta ometa svakodnevne aktivnosti, zakažite konsultaciju. Pregledom se procenjuje stepen kontrakture i određuje da li je operacija najbolje rešenje.
Najčešća pitanja o operaciji Dipitrenove kontrakture
Da li je Dipitrenova kontraktura nasledna?
Postoji nasledna predispozicija. Ako neko u porodici ima ili je imao ovo stanje, verovatnoća za razvoj kontrakture može biti veća. Ipak, nasledni faktor ne znači da će se bolest sigurno javiti. Tačan uzrok još uvek nije u potpunosti razjašnjen.
Da li se kontraktura može vratiti posle operacije?
Može, posebno kod pacijenata koji imaju izraženu sklonost ka ovom stanju. Operacija rešava postojeću kontrakturu, ali ne uklanja u potpunosti mogućnost da se promene vremenom ponovo razviju.
Koliko traje oporavak nakon operacije?
Oporavak zavisi od stepena kontrakture, obima zahvata i individualnog zarastanja. Kod nekih pacijenata poboljšanje se primećuje već tokom prvih nedelja, dok je za potpuniji oporavak često potrebno više vremena i redovno sprovođenje vežbi.
Da li operacija Dipitrenove kontrakture boli?
Tokom zahvata bol se ne oseća jer se operacija izvodi u anesteziji. Nakon operacije mogu se javiti osetljivost, otok i nelagodnost, ali se tegobe obično kontrolišu lekovima i postepeno prolaze.
Kada se prst vraća u normalan položaj?
Položaj prsta se poboljšava odmah nakon oslobađanja kontrakture, ali konačan rezultat zavisi od otoka, zarastanja i vraćanja pokretljivosti. Kod većine pacijenata rezultat se procenjuje tokom narednih nedelja i meseci.
Da li je posle operacije potrebna fizikalna terapija?
Fizikalna terapija se često preporučuje, naročito kod izraženijih kontraktura ili duže ukočenosti prsta. Vežbe pomažu u vraćanju pokreta, smanjenju ukočenosti i boljem funkcionalnom oporavku šake.
Kada se treba javiti lekaru?
Pregled se preporučuje čim se primeti zadebljanje na dlanu, čvor, traka ispod kože ili postepeno savijanje prsta. Rano javljanje omogućava bolju procenu stanja i pravovremeno planiranje lečenja.